Bojan Brkić, zamenik glavnog urednika Informativnog programa Radio-televizije Srbije, ovih dana iz Pekinga, na poziv Kineskog međunarodnog radija (KMR) izveštava sa 19. nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine. Brkić u razgovoru za KMR govori o svom viđenju najvažnijih tema Kongresa.

Devetnaesti nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine veliki je događaj, koji se održava u zamahu svestrane realizacije izgradnje imućnog i prosperitetnog kineskog društva, ali isto u ključnom momentu razvoja socijalizma za kineskim karakteristikama. Kongres je naravno Kini vrlo važan, a u kakvoj meri će to uticati na Srbiju i na odnose između Kine i Srbije?

Kina i Srbija kao što znate imaju već jako dugo prijateljske, gotovo bratske odnose i dva naroda vrlo lepo misle jedan o drugome, dve države vrlo lepo sarađuju. Posebno se ta saradnja intenzivirala od prošlogodišnje posete predsednika Si Đinpinga Beogradu kada su počeli da se ostvaruju mnogi novi projekti i završeni su neki koji su započeti još pre toga i Srbija se aktivno uključila u inicijativu 16+ zemalja centralne i istočne Evrope i „Pojas i put". Izveštaj predsednika Sija je u tom smislu važan za Srbiju što potvrđuuje privrženost Kine svim tim projektima, planove Kine da nastavi sa ekonomskom ekspanzijom preko svojih granica u koju se ubrajaju i ovi projekti koje sam pomenuo, a takođe u opštem jednom smislu Izveštaj pokazuje da je Kina stabilna, stabilizovana zemlja, da je svesna svojih izazova, da ih na vreme i vrlo detaljno planira, što garantuje stabilnost Kine i u budućnosti. Ako ćemo da imamo dobru saradnju i u ovim pomenutim projektima i inače, to može da se ostvari samo ako su oba učesnika u toj saradnji stabilna. Tako da mi čujemo da Kini dobro ide, a to je nešto na šta ukazuje današnji izveštaj koji sam čuo, mi smo onda spokojni, jer znamo da će i naša saradnja na koju mnogo mi u Srbiji polažemo i mnogo od nje očekujemo, da se nastavi.

Predsednik Si Đinping podneo je na otvaranju Kongresa sveobuhvatan izveštaj koji se tiče radova, ciljeva KPK u skoro svim oblastima. Naprimer, nastavak reformi, otvaranje prema svetu, borba protiv siromaštva, unapređenje vladavine prava, razvoj fokusiran na narod, još čak i interesi nacionalne bezbednosti. Šta je od tih tačaka ostavilo na Vas najdublji utisak?

Najviše su tri stvari ostavile utisak na mene, mada je teško izabrati zato što je zaista impresivno koliko je izveštaj detaljan, koliko je sveobuhvatan. Inače, kao spoljnopolitički novinar pratim razna obraćanja tog tipa, raznih svetskih lidera, pa i velikih zemalja, svojim nacijama, o stanju nacije, o planovima itd. Nigde to nije tako razrađeno i tako detaljno objašnjeno kao u izveštajima koji se podnose na kongresima KPK. Tri stvari koje bih izdvojio, to su privrženost Kine ekonomskoj saradnji sa inostranstvom, zbog razloga koje sam već pomenuo – zato što se i mi tu pronalazimo u toj međunarodnoj saradnji, ali i ne samo zato, već zbog toga što ekonomsko širenje Kine na druge kontinente i na Aziju naravno govori o tome da Kina zauzima svoje mesto u svetu, koje zapravo već zauzela, ali će nastaviti sve ubedljivije da ga zauzima kao velikog igrača na međunarodnoj političkoj sceni, što znači da se ponovo uspostavlja multipolarni svet, za koji većina ljudi u mojoj zemlji smatra da je bolje rešenje od jednopolarnog sveta čije smo nedostatke mi dosta osetili na svojoj koži. Druga stvar je akcenat koji je predsednik Si stavio na ravnomeran i inkluzivan razvoj. Da razvoj mora da bude takav. Naravno u svakoj tržišnoj ekonomiji, a Kina je danas u socijalizmu sa kineskim karakteristikama tržišno orijentisana zemlja, na svakom tržištu se teži određenom takmičenju ljudi u dostignućima, pa se uvek očekuje da će tu biti onih koji su bogatiji i onih koji su siromašniji, ali pravljenje prevelikog jaza između slojeve dovodi do nestabilnosti što u poslednjim godinama, pa i decenijama, imaju iskustva sa tim mnoge zapadne zemlje., da sve veće raslojavanje stanovništva dovodi do sve većih tenzija unutar društva. Predsednik Si je stavio do znanja da će Kina voditi računa o tome da prosperitet ne bude rezervisan samo za neke slojeve društva, već će bogatstvo Kine biti raspoređivano, ne jednako jer kažem to nigde više na svetu nije cilj, ali pravedno. Da za svakoga bude dovoljno. To je na mene ostavilo utisak i naravno, od kada se bavim novinarstvom, a to je već četvrt veka, Kina je oduvek bila glavni krivac i glavni negativni momak u filmu o zaštiti životne sredine i to je isticano na svim skupovima koji se tiču globalnog zagrevanja. Akcenat koji je u ovom izveštaju stavljen i na očuvanje životne sredine, a ja sam inače sa tim naporima Kine u prethodnim godinama upoznat, jer sam posećivao i termoelektrane na ugalj koje su najčistije na svetu i neke projekte o obnovljivim izvorima energije, to da će jedna od najvećih, zapravo druga najveća ekonomija na svetu da se ozbiljno posveti očuvanju naše planete je mislim za svakoga jako dobra vest.

Niste još pomenuli kulturu, ali isto znam da poklanjate veliku pažnju i kulturi. Naš predsednik je u izveštaju takođe stavio kulturu na vrlo važno mesto i kaže da je kultura duh jedne države. Kako tumačite njegovo obrazloženje o razvoju kulture i kakva je uloga koju kultura ima u opštem razvoju jedne nacije ili države?

Meni se često dogodi da ne pomenem kulturu, zbog toga što se meni nekako tako podrazumeva da se kultura stavlja na prvo mesto. Zato što u jednom narodu, kultura to je ono što smo mi. Dakle, ja nisam ja bez mog kulturnog obrasca, Vi niste Vi bez Vašeg. Kineski narod nije kineski narod nego je jedna skupina ljudi bez svoje kulture i tradicije i bilo koji drugi narod na svetu. Apsolutni prioritet svakog naroda treba da bude da sačuva kulturu, a govorim o kulturi u najširem mogućem smislu. Ne samo o vrhunskoj kulturi u remek delima umetnosti, već govorim uopšte o kulturnom obrascu jednog naroda. To je nešto što mora da se čuva, da se neguje, da se uobličava. I to je poznato u svim vekovima i oduvek i nije slučajno kada se naprimer u Drugom svetskom ratu Hitler naljutio na Srbiju zbog toga što nije htela sa njim da sarađuje, a on je to ponudio, odlučio je da uništi srpski narod. U prvom napadu na Beograd, prvi objekat koji su bombardovali Nemci je Narodna biblioteka. Gađali su je zapaljivim bombama i zapalili gotovo čitavo pisano nacionalno blago Srbije zato što su znali da čak i ako ljudi kao pojedinci prežive , oni neće biti to što jesu ako su izgubili svoju kulturu. Tako da se po meni podrazumevalo i očekivao sam i naravno da mi je drago da je predsednik Si upravo u tom smislu govorio u svom izveštaju. O tome da će Kina štititi svoju kulturu, pospešivati svoju kulturu, negovati je i predstavljati je svetu. Narvno, Kina nikada nikome ništa ne nameće, tako da neće nametati svoju kulturu drugim narodima i civilizacijama, ali će je predstavljati. Deo toga je i izgradnja novog Kineskog kulturnog centra u Beogradu, koja je takođe dogovorena tokom predsednikove prošlogodišnje posete. Tako da sam impresioniran i tim delom njegovog izveštaja.

Hvala Vam na razgovoru.