Jugojugoslavija ili čežnja za jednim vremenom

Jugoslavija, zemlja koja ne postoji već skoro 30 godina, ne prestaje da bude inspiracija umetnicima, pa tako i mladom nemačkom reditelju Bonu Parku, koji je želeo da napravi komad na temu utopije, iz čega je nastala predstava Jugojugoslavija koju je pripremio sa glumcima iz Srbije.

"Činilo mi se da je to bila savršena zemlja. O njoj su uvek govorili kao o nekoj bajci, kao da je reč o Diznilendu i uvek je to bilo u nekom kontrastu ka Srbiji, ka sadašnjosti"

Park objašnjava da mu je namera bila da napravi komad da ne samo Srbi koji su živeli ovde čeznu za tom idealnom zemljom, već da i on kao Nemac dobije tu čežnju.

Glumica Isidora Simijonović koja nije ni bila rodjena u vreme nekadašnje Jugoslavije, kaže:

"Mi slikamo tu neku sliku iz budućnosti koja je vrlo futuristička, ali na momente je strašno koliko je zapravo savremena. I onda nekako to preplitanje budućnosti i sadašnjosti u tim emocijama, anksioznost od toga šta jeste i šta će biti i pokušaj da se setimo nečega što je bilo, gde nam je bilo lepo i toplo..."

Scenografkinja Julija Nusbaumer navodi da je inspiraciju pronašla u Kući cveća, mauzoleju kao mestu susreta prošlosti i sadašnjosti, i da su u predstavu integrisani simboli sa čistom konotacijom, ne oni koji imaju negativnu propagandu.